Branilac okrivljenog i odbrana u krivičnom postupku

Branilac okrivljenog u krivičnom postupku po pravilu može da bude samo advokat.

Advokatski pripravnik ne može da bude izabran za branioca ali može da zameni advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi ukoliko je za reč o krivičnom delu za koje se može izreći kazna do 5 (pet) godina.

Za odbranu maloletnika neophodno je da advokat ima posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih; tako da ne može svaki advokat da brani maloletne učinioce krivičnih dela nego samo onaj koji ima neophodna znanja.

Okrivljeni ima pravo i potpunu slobodu da izabere svog branioca iz reda raspoloživih advokata.

Pored okrivljenog branioca mogu da ovlaste: i njegovi zakonski zastupnici, bračni drug, srodnici po krvi u prvoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici.

Branilac podnosi se pismeno punomoćje koje se prilaže sudu, odnosno organu postupka i ono po pravilo važi za ceo postupak.

Branilac se postavlja po službenoj dužnosti samo u slučaju odbrane siromašnih (ukoliko okrivljeni ne može da plati advokata); i u slučaju obavezne odbrane ali samo ako okrivljeni sam ne uzme branioca.

Slučajevi obavezne odbrane su: ukoliko je okrivljeni nem; gluv, ili iz nekog razloga nesposoban da se sam brani.

Odbrana je obavezna uvek ukoliko je krivično delo za koje se vodi postupak zaprećena kazna od 8 (osam) godina ili teža.

Isto tako je predviđena ako se krivični postupak vodi protiv okrivljenog koji je pritvoren; zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan.

U postupku sporazumevanja o priznanju krivice, odnosno svedočenju okrivljenog ili osuđenog.

Prilikom zaključenja Sporazuma o priznanju krivice kod javnog tužioca neophodan je advokat kao branilac i isto tako prilikom potvrđivanja tog Sporazuma od strane nadležnog suda.

U postupku prema maloletniku branilac je obavezan prilikom prvog saslušanja i tokom čitavog postupka.

Branioca po službenoj dužnosti postavlja javni tužilac ili predsednik suda redosledom sa spiska koji mu dostavlja advokatska komora.

Okrivljeni može zameniti postavljenog branioca izabranim braniocem.

U tom slučaju postavljenog branioca razrešava rešenjem sudija za prethodni postupak.

Jedan okrivljeni može da ima više branioca najviše može da ima 5 (pet), isto kao što više okrivljenog može da ima zajedničkog branioca.

Najvažnija prava branioca su da

• Razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokazi, neposredno pre prvog saslušanja branilac ima pravo da pročita krivičnu prijavu; zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka.
• Da pismeno ili usmeno komunicira sa okrivljenim koji je pritvoren, braniocu se garantuje poverljivost; razgovori ne smeju biti ometani. Branilac ima pravo na poverljiv razgovor sa okrivljenim pre prvog saslušanja.
• Da prisustvuje saslušanju okrivljenog, ovo pravo se ne može isključiti ili ograničiti zakonom. Ovo se odnosi na svako saslušanje okrivljenog ne samo na prvo.
• Da prisustvuje izvođenju pojedinih dokaznih radnji u prethodnom postupku. Branilac ima pravo da prisustvuje uviđaju, saslušanju saokrivljenog; ispitivanju veštaka, ispitivanju svedoka; pretresanju stana itd.
• Da u svim fazama postupka prikuplja dokaze za odbranu, on može da predloži javnom tužiocu ili sudu izvođenje pojedinih dokaza.
• Da prisustvuje glavnom pretresu, gde njegov aktivnost i najviše dolazi do izražaja.
• Da u korist optuženog izjavljuje pravne lekove protiv odluka suda, to uključuje redovne pravne lekove Žalbu i vanredne pravne lekove Reviziju.
• Da zahteva nagradu za svoj rad i naknadu troškova postupka.