Utvrđivanje i osporavanje očinstva

U Srbiji se vanbračno učinstvo utvrđuje:

1. Priznanjem od strane pretpostavljenog oca; majka u porodilištu daje podatke o čoveku za koga smatra da je otac deteta; nakon toga se obaveštava muškarac koji se smatra ocem deteta upozorava o posledicama priznanja i ima rok od 30 dana da prizna dete kao svoje.
2. Ukoliko muškarac koji se smatra ocem deteta ne prizna dete kao svoje matičar podučava majku o mogućnosti da pokrene postupak za utvrđenje očinstva.

Priznanje očinstva: u franscuskom jednostrani akt nije potrebna saglasnost majke: nekad zabranjeno utvrđivanje očinstva ako je dete rođeno usled preljube; ukinuto 70tih. U Holandiji ne može da prizna dete dok mu brak traje, U Nemačkoj i Belgiji može uz saglasnost supruge. U Grčkoj mogu i baba i deda da daju saglasnost ako otac deteta nije živ. U Srbiji može da se prizna očinstvo i u formi testamenta. Osporavanje izjave o očinstvu PZ rok 1g od uočenja zablude, prinude.

Postupak za utvrđenje očinstva se uvek pokreće pred nadležnim Višim sudom.
Iz postupka je isključena javnost; karakteriše ga istražno načelo- cilj je da se utvrdi materijalna istina i načelo hitnosti- u slučaju Miroslava Ilića postpak je trajao mnogo duže nego što zakon predviđa. Zakon predviđa da se prvo ročište zakazuje u roku od 15 dana od dana prijema tužbe a da apleacioni sud o Žalbi mora da odluči u roku od 30 dana. Ovakvi rokovi predviđeni Zakonom su nerealni i nikad se ne poštoju; jednostavno u našoj zemlji nema dovoljno sudija i sudovi su preopterećeni. U postupku nije moguće doneti Presudu zbog izostanka niti je moguće zaključiti sudsko poravnanje.
Uvek je dozvoljena Revizija-ona je vanredni pravni lek koji se izjavljuje protiv parvosnažne presude; moguća je zbog bitne povrede odredba parničnog postupka i zbog pogrešene primene materijalnog prava.

Dokazna sredstva koja se koriste u postupku utvrđivanja očinstva:

1. Utvrđivanje steriliteta označenog muškarca
2. Ispitivanje trajanje trudnoće
3. Ispitivanje krvnih grupa i podgrupa
4. Antropomorfološko veštačenje- odokativni metod na koga dete liči
5. Najsigurniji metod DNK testiranje.

U našem ZPPu stoji da sud donosi odluku na osnovu slobodnog sudijskog uverenja; svi dokazi su jednaki; ne postoji hijerahija dokaza.

Ispitivanje krvnih grupa je pozudan metod za isključenje nekog muškarca kao oca deteta; npr ukoliko majka i pretpstavljeni otac deteta imaju krvnu grupu O a dete AB; jasno je da muškarac za koga se tvrdi da je otac deteta to nije. Najpouzdanija metoda je DNK testiranje 99,73% tačnosti, 1/3 testirane dece.

Problem sa ovi metodama je što sve baziraju na dobrovoljnosti testiranja.
Smatra se da narušava telesni integritet ispitanika i bez samo dozvole ovakva medicinska testiranja se ne mogu raditi.

• U Engleskoj ta analiza ima dobrovoljni karakter odbijanje tog testa dovodi da se usvoji zahtev protivne stranke.
• U francuskom; španskom i italijanskom pravu ne postoji dužnost da se podvrgne testiranju u skaldu sa načelom nepovredivosti tela ali dovodi do pretpostavke o očinstvu.
• U nemačkom pravu još od nacističkog perioda postoji dužnost da se podvrgne testiranju moguće je prinudno uz asistenciju policije; ako novčana kazna ili kazna zatvora nisu dovelo do toga.
• Slično je i u austrijskom pravu prinuda je dozvoljena radi dovođenja na testiranje ali ne i samo testiranje; slično kao u pravu Švajcarske; Islanda i Švedske.
• U pravu Grčke ko odbije testiranje onda se tvrdnje protivne strane smatraju tačnim.

U Novom Sadu je majka vanbračnog deteta 1990te pokrenula postupak utvrđivanja očinstva nakon smrti muškarca za koga je tvrdila da je otac deteta; nakon DNK i ekshumacije utvrđeno je da pok. muškarac nije otac deteta.

Na ostrvu Tahitju odokativno dokazivanje; velike su polne slobode i odlučivalo se glasanjem meštana na koga dete najviše liči.

Slučaj u kome je bilo osporavanje i utvrđenje očinstva i muž majke i ljubavnik majke su insistirali na DNK testiranju;

Rokovi za dokazivanje: objektivni 10 g i subjektivni 1g za majku; muškarca koji se smatra ocem deteta i muža majke. Neograničeni rok za dete.