Žalba i vanredni pravni lekovi u krivičnom postupku

Žalba protiv prvostepene presude je redovan, devolutivan, suspenzivan i potpun pravni lek stranaka i drugih zakonom ovlašćenih lica.

Žalba je dopuštena protiv svake prvostepene presude, po svim osnovima, i pravnim i činjeničnim, u granicama pravnog interesa stranaka i drugih lica.

Žalba protiv prvostepene presude je dopuštena kako u korist tako i na štetu okrivljenog lica.

Žalbu mogu izjaviti sledeća lica:

• Javni tužilac (kako na štetu tako i u korist optuženog, ovo se izuzetno retko dešava ukoliko se pronađu novi dokazi npr.)
• Optuženi (samo u svoju korist)
• Branilac optuženog (samo u korist optuženog ali ne i protiv njegove volje, osim ako nije izrečena kazna zatvora od 30 do 40 godina onda je obavezna Žalba čak i ako optuženi ne želi da se ona izjasni).
• Bračni drug optuženog, kao i vanbračni drug i njegovi bliski srodnici po krvi u prvoj liniji; brat, sestra itd.
• Oštećeni ali samo u pogledu troškova koje treba da plati ili da mu budu plaćeni kao i zbog odluke o imovinskopravnom zahtevu.
• Pravno ili fizičko lice kome je presudom izrečeno oduzimanje imovinske koristi.

Žalba može da se izjavi kako zbog pravnih tako i činjeničnih nedostataka sadržanih u presudi ili u postupku po kome je ona doneta.

Ona je dozvoljena zbog povrede prava o krivičnom postupku tako i zbog povrede krivičnog materijalnog prava.

Tako da je Žalba dozvoljena:

• Zbog bitne povrede odredba krivičnog postupka
• Zbog povrede krivičnog zakona
• Zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja
• Zbog odluke o krivičnoj sankciji

Žalba se podnosi neposredno višem sudu ali se predaje sudu koji je izrekao Presudu; ona se podnosi u dovoljnom broju primeraka i dostavlja suprotnoj strani na odgovor.

U slučaju da je izjavljen pravni lek samo u korist optuženog, viši sud pobijanu odluku ne sme da izmeni na njegovu štetu.

Ova pravilo krivičnog procesnog prava se naziva zabrana preinačenja na gore ili na latinskom jeziku refomatio in peius.

Osnovni cilj zabrane preinačenja na gore je da omogući optuženom da potpuno slobodno i bez ikakvog rizika koristi svoje ustavno pravo na upotrebu pravnih lekova.

Vanredni pravni lekovi omogućavaju pobijanje pravosnažnih sudskih presuda.

Postoje dva vanredna pravna leka to su:

• Ponavljanje krivičnog postupka- ima činjenični osnov
• Zahtev za zaštitu zakonitosti- ima pravni osnov

Ponavljanje krivičnog je vanredan, nedevolutivan i za rok nevezan pravni lek koji se podnosi protiv pravosnažne presude kad se iznesu nove činjenice i novi dokazi za koje sud nije znao a koji kao takvi mogu dovesti do toga da osuđeni bude oslobođen; da bude kažnjen po blažem zakonu, i da učine nužnim novo suđenje.

Dakle ponavljanje krivičnog postupka može da bude samo u korist optuženog i ne na njegovu štetu, i samo posle pravosnažnosti presude.

Zahteve za ponavljanje postupka se podnosi sudu koji je sudio u prvostepenom postupku.

Zahtev za zaštitu zakonitosti je devolutivan; nesuspenzivan i za rok nevezan pravni lek kojim Republički javni tužilac može da pobija pravosnažne odluke i postupke javnog tužioca ili suda ako je njime povređen zakon.

Zahtev može koristiti samo Republički javni tužilac; okrivljeni i njegov branilac.

Zahtev se može uložiti zbog svake povrede procesnog zakona, za razliku od Žalbe kojom se pobijaju samo bitne povrede postupka, ovaj pravni lek upravo služi da se uklone sve nezakonitosti.

O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni kasacioni sud.