Osnovna ideja predistražnog postupka je da se javnom tužiocu pruži materijal kojim će potkrepiti sumnje da je osumnjičeni izvršio krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti i tako ispuniti jedan od uslova za otvaranje istrage.
Rad na otkrivanju krivičnih dela; policija preduzima po svojoj službenoj dužnosti ili na inicijativu javnog tužioca.
Javni tužilac može organima policije da poveri preduzimanje pojedinih dokaznih radnji u krivičnom postupku.
Organi policije izuzetno mogu da preduzimaju i pojedine formalne dokazne radnje u krivičnom postupku.
Ukoliko su te formalne dokazne radnje izvršene u skladu sa zakonom imaće istu vrednost kao da su preduzete od strane javnog tužioca.
Policija izuzetno može u postupku prikupljanja obaveštenja o krivičnom delu da sasluša osumnjičenog .
Uslovi za ovo saslušanje su :
Policija u predistražnom postupku prikuplja obaveštenje od građana.
Prinudno se može dovesti samo onaj građanin koji se nije odazvao pozivu; pod uslovom:
Građanin u predistražnom postupku nema obavezu da govori istinu; odnosno njegova obaveza da govori istinu je samo moralna obaveza ali ne i zakonska.
Lažan iskaz policiji ne predstavlja krivično delo.
Ali lažni iskaz koji je dat pred javnim tužiocem ili u toku sudskog postupka može da predstavlja krivično delo lažno svedočenje.
Svako lice koje je pozvanu u policijsku upravu da da iskaz ima pravo da angažuje advokata, a ne samo osumnjičeni.
Naša advokatska kancelarija obavezno preporučuje da prilikom davanja iskaza u policijskoj stanici odnosno obaveštenja to uradite isključivo u prisustvu advokata.
Advokat je dužan da prilikom vašeg saslušanja pazi da vaša prava koja su garantovana Ustavom Republike Srbije i Zakonikom o krivičnom postupku Republike Srbije poznata u pravnoj nauci kao prava Habeus Corpus Akt budu poštovana.
Organ policije je dužan da osumnjičenog obavesti o njegovom pravu da uzme branioca iz reda advokata koji bi prisustvovao njegovom saslušanju i da nije dužan da bez branioca odgovara na postavljena pitanja.
Osumnjičeni ima pravo da bude obavešten o krivičnom delu koje mu se stavlja na teret, ima pravo da ništa ne izjavi odnosno da se brani ćutanjem.
Informativni razgovor može da traje najduže 4 (četiri) sata, jedino izuzetno po pristanku davaoca obaveštenja može trajati i duže.
Obaveštenja koja policija prikupi pre pokretanja krivičnog postupka, a koja su neophodna za otvaranje postupka i vođenje istrage u načelu se ne koriste kao dokazi u krivičnom postupku, jer ne mogu imati isti značaj kao formalni dokazi izvedeni pred sudom.
Zbog toga se policijska obaveštenja izdvajaju iz spisa najkasnije do završetka istrage ili kad se kasnije utvrdi da se nalaze u spisima.