Nužno nasleđivanje predstavlja kompromis između slobode i prava zaveštaoca da raspolaže svojom imovinom i pravo njegovih najbližih članova porodice.
Prilikom uređenja prava na nužni nasledni deo; zakonodavac se bavio sledećim pitanjima :
U daljem tekstu pokušaćemo da u najkraćim crtama odgovorimo na ova pitanja.
Krug nužnih naslednika je tačno određen; pravo na nužni deo pripada samo onim licima koje je zakonodavac izričito naveo u zakonu.
U tu grupu spadaju: potomci; usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, usvojioci, braće i sestre, dedovi i babe i ostali preci.
Na prvi pogled ovaj krug ljudi izgleda dosta širok, ali lice stiče pravo na nužni deo samo ako je konkretnom slučaju pozvano na nasleđe po pravilima zakonskog nasleđivanja.
Postoji hijerarhija u nasleđivanju, jedno lice ne može da ima pravo na nasledni deo ako postoji drugo lice koje je bliže zaveštaocu npr.: deca isključuju unuke itd.
Postoji podela na apsolutne i relativne nužne naslednike.
U apsolutne nužne naslednike spadaju: potomci; usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji i usvojenici.
Oni imaju pravo na nasleđivanje nužnog naslednog dela bez dodatnih uslova, samo svojim postojanjem.
Relativni nužni naslednici su oni koji moraju da ispune dodatna 2 uslova, a to je da su nesposobni za rad i da nemaju dovoljno sredstava za život.
Relativni nužni naslednici su: braća i sestre, dede i babe, ostali preci i usvojenici iz nepotpunog usvojenja.
Nužni deo kod supružnika i potomaka iznosi jednu polovinu (½) onoga što bi svakom od njih pripalo po opštim pravilima nasleđivanja.
Za ostale nužne naslednike iznosi jednu trećinu (⅓) od onog što bi mu pripalo po zakonskim pravilima nasleđivanja.
Znači da bi se odredio nužni deo; sud mora da izračuna koliko bi inače nužni naslednik dobio da nasleđuje po zakonskim pravilima pa taj deo da podeli sa 2 odnosno sa 3 u zavisnosti od položaja naslednika.
Pravna priroda prava na nužni nasledni deo ima obligaciono pravni karakter.
Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo).
Što znači da je uobičajeno da nužni naslednik zahteva da mu se u novcu isplati vrednost njegovog nužnog dela.
Od ovog pravila postoje dva izuzetka:
Zaveštalac sam može odrediti u testamentu; da njegov nužni naslednik dobije alikvotni deo zaostavštine.
Na osnovu sudske odluke, na zahtev nužnog naslednika, sud može da donese odluku da nužni naslednik dobije alikvotni deo zaostavštine ako za to postoje opravdani razlozi.
Na primer: nužni naslednik je živeo u istoj kući sa ostaviocem i više mu odgovara da dobije deo zaostavštine nego isplata u novcu.
Isključenje prava na nužni deo: postoji ako u zaveštalac u samom testamentu izričito navede da uskraćuje nužni nasledni deo nasledniku ako se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o zaveštaoca.
Teže ogrešenje povredom neke zakonske i moralne obaveze sastoji se od dva elementa subjektivnog i objektivnog.
Objektivni razlog predstavlja npr.: nužni naslednik nije davao izdržavanje, roditelji koji zlostavljaju ili zanemaruju svoje dete, neposećivanje ostavioca u bolnici, grub i uvredljiv odnos prema ostaviocu.
Subjektivni element podrazumeva da se to teže ogrešenje o ostavioca ne može opravdati prethodnim njegovim ponašanjem.
Npr. neposećivanje ostavioca u bolnici od strane njegove dece, a ono je uzrokovano prethodnim zlostavljanjem te dece od strane ostavioca.
U tom slučaju isključenje iz nasledstava ne bi bilo opravdano.
Pored isključenja iz nasledstava postoji i lišenje potomaka iz nasledstava.
Ove dve institucije imaju različit karakter i smisao.
Lišenje potomka moguće je izvršiti samo u korist njegovih potomaka.
Zaveštalac ne želi da ostavi svoje bogatstvo svom sinu koji je rasipnik ili prezadužen pa u korist mu uskraćuje to pravo u korist njegovih potomka odnosno svog unuka.
Ova ustanova se još naziva i razbaštinjenje u dobroj nameri; na taj način ostavilac želi da osigura životnu egzistenciju svojih daljih potomaka odnosno unuka.
Npr. ukoliko je sin ostavioca prezadužen postoji realna opasnost da će nasledstvo biti potrošeno na isplaćivanje njegovih dugova i na taj način njegov unuk može da dođe u situaciju da ne nasledi ništa od svog oca.
Kako bi se to izbeglo ostavilac ostavlja svoju zaostavštinu u korist svog unuka i lišava sina i prava na nužni nasledni deo.