SVE ŠTA VAS JE ZANIMALO, A NISTE IMALI KOGA DA PITATE
Pravo na brak i na razvod braka zagarantovano je Ustavom Republike Srbije:
Prema Ustavu RS član 62 koji glasi – (Ustav RS)
Kao što vidimo iz Ustava RS pravo na brak je dozvoljeno svim građanima, i on mora da nastane kao posledica slobodne volje pojedinaca. Na taj način država je stala na put ugovorenim brakovima koji su rezultat bilo kakve prinude.
Brak se mora zaključiti pred državnim organom, odnosno matičarem.
Naravno bračni drugovi u skladu sa njihovim verskim uverenjima mogu pored toga zaključiti brak pred verskim poglavarima na primer: u crkvi, sinagogi, džamiji itd.
Ali važno je napomenuti brak koji zaključen SAMO pred verskim poglavarima nije validan. On mora biti potvrđen pred državnim organima kako bi država imala evidenciju i sprečila da pojavu bigamije.
Odgovor: Ne, bigamija je krivično delo.
U javnosti se ovo pitanje postavilo kada se saznalo za brak Muftije Zukorlića koji je u skladu sa svojom verom zaključio još jedan brak. On je tvrdio da u Islamu, muškarac može da ima čak četiri žene.
Naime prema ustavnom poretku Republike Srbije, to nije dozvoljeno, bez obzira na različita verska uverenja nije moguće da jedna osoba bude u braku sa više njih.
Muftija Zukorlić je prema zakonima države Srbije u samo jednom braku, a „brak“ sa drugom ili trećom ženom nije zakonit i ne predstavlja čak ni vanbračnu zajednicu.
U slučaju smrti, pravo nasleđivanja može imati samo zakonita prva žena, ostale nemaju nikakva prava.
Odgovor: Jeste u svemu, osim nasleđivanja.
Vanbračna zajednica je izjednačena sa bračnom zajednicom što znači da imovina koja je stečena zajedničkim radom u toku trajanja vanbračne zajednice života je zajednička.
Deca iz vanbračne zajednice su izjednačena u svim pravima kao i bračna deca.
Vanbračni supružnici imaju pravo na izdržavanje isto kao i bračni.
Jedino gde NISU izjednačeni bračni i vanbračni partneri jeste nasleđivanje.
U slučaju smrti bračnog druga, njegov supružnik nasleđuje po samom zakonu u prvom naslednom redu.
Kod vanbračne zajednice, u slučaju smrti vanbračnog druga, vanbračni supružnik nema pravo zakonskog nasleđivanja.
To ne znači da vanbračni supružnik ne može da nasledi na drugi način na primer putem testamenta ili ugovora o doživotnom izdržavanju, ali ne nasleđuje po sili zakona.
Odgovor: Da, on može da nasledi penziju pod određenim uslovima.
Prema najnovijim izmena i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju vanbračni supružnik ima pravo da nasledi porodičnu penziju ako je bio u vanbračnoj zajednici života najmanje 3 godine ili ako sa umrlim osiguranikom ima zajedničko dete. Kako bi se sprečile razne zloupotrebe uvedeni su ovi uslovi, a postojanje vanbračne zajednice utvrđuje se u vanparničnom postupku.
Odgovor: Ne.
Prema Ustavu RS brak je izričito definisan kao zajednica muškarca i žene. To znači da nije moguće u Srbiji zaključiti gej brak, niti je moguće doneti takav zakon bez promene Ustava RS.
Ovo ne znači da LGBT zajednica ne može na drugi način da ostvari svoja prava.
Nasleđivanje nije moguće na osnovu zakona, ali je dozvoljeno da se napiše testament, napravi ugovor o doživotnom izdržanju, ugovor o poklonu.
Takođe je moguće da LGBT partneri kupe nepokretnost kao suvlasnici, naš pravni sistem je bogat različitim rešenjima koji bi mogli da pomognu da se prevaziđu određeni problemi.
Odgovor: Da.
Razvod kao i brak je pravo koje je dozvoljeno svima, i ne može ni na koji način da bude ograničeno.
Naš sud poznaje „razvod bez krivice“, što znači da bez obzira na razloge svako može da zatraži razvod braka i sud neće tražiti krivicu kod supružnika.
Na primer; potpuno je nebitno da li je bračni drug imao aferu i da li zbog toga želi da se razvede. Pravo na razvod imaju podjednako i supružnik koji je varao kao i prevareni supružnik.
Odgovor: Putem tužbe ili sporazumnim predlogom za razvod braka.
Razvod braka je moguće ostvariti putem sporazumnog razvoda braka, kada oba supružnika žele da se razvedu i postigli su određeni dogovor u pogledu dece i imovine.
Ukoliko samo jedan supružnik želi da se razvede u tom slučaju piše se tužba za razvod braka.
Odgovor: Ne.
Sa stanovišta prava potpuno je svejedno da li će te postići sporazum o razvodu braka ili će to biti putem tužbe. U oba slučaja reč je o sudskom postupku i brak razvodi sud.
Kao što smo već pomenuli naš zakon poznaje „razvod bez krivice“, tako da je potpuno svejedno na koji način će te okončati vaš brak. U svakom slučaju ne postoje nikakve posledice niti je važno koji je supružnik želeo razvod braka i iz kojih razloga.
Odgovor: Ne, možete angažovati advokata da vas u potpunosti zastupa u toku celog postupka.
Mnogim supružnicima je neprijatno da se pojave na ročištu za razvod braka, žele da izbegnu kontakt sa drugim supružnikom, neki ne mogu da izađu sa posla ili imaju neke druge neodložne obaveze. Bez obzira na razloge možete dati specijalno punomoćje advokatu da vas zastupa u celosti pred sudom i preuzme sve radnje u vašem najboljem interesu i na taj način izbeći pojavljivanje u sudu.
Odgovor: Da.
Mnogi naši državljani koji žive i rade u inostranstvu postavljaju ovo pitanje, bez obzira na mesto prebivališta državljani Srbije uvek mogu da se razvedu u Srbiji. Razvod u Srbiji je mnogo povoljniji i u finansijskom smislu, sudske takse su višestruko manje i možete angažovati advokata putem specijalnog punomoćja da vas zastupa u celokupnom razvodu braka i nije neophodno ni da dolaziti u Srbiju.
Odgovor: Sud uvek vodi računa o najboljem interesu deteta.
Naš porodični zakon nigde izričito ne govori da se maloletno dete poverava majci, naime on isključivo kaže da sud treba da vodi isključivo o tome šta je u najboljem interesu deteta. Kod nas postoji praksa suda da se maloletno dete obično dodeljuje majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Ali reč je samo o praksi ne o zakonskom rešenju, u poslednje vreme sudska praksa se menja i sve veći broj očeva zainteresovan je za samostalno vršenje roditeljskog prava.
Javnosti je poznat slučaj Severine i Milana Popovića, kada je sud dodelio samostalno starateljstvo ocu. U ovom konkretnom slučaju sud je odlučio da je u najboljem interesu deteta da se o njemu brine otac. To naravno ne znači da je Severina izgubila dete kako su tabloidi pisali, reč je o tome da je dete povereno ocu na staranje, a majka ima pravo da ga redovno viđa i komunicira sa njim.
Ovakva praksa biće sve češća sa obzirom da veliki broj očeva pokazuje veću zainteresovanost nego ranije da brinu o deci, a ponekad je to u najboljem interesu deteta.