Razvod braka

SVE O PRAVU NA BRAK I PRAVU NA RAZVOD BRAKA

SVE ŠTA VAS JE ZANIMALO, A NISTE IMALI KOGA DA PITATE

Pravo na brak i na razvod braka zagarantovano je Ustavom Republike Srbije :

Prema Ustavu RS član 62 koji glasi – ( link paragraf lex Ustav RS)

• Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka.
• Brak se zaključuje na osnovu slobodnog datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom.
• Zaključenje, trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškaraca i žene.
• Brak i odnosi u braku i porodici uređuju se zakonom.
• Vanbračna zajednica izjednačava se sa brakom u skladu sa zakonom.

Kao što vidimo iz Ustava RS pravo na brak je dozvoljeno svim građanima, i on mora da nastane kao posledica slobodne volje pojedinaca. Na taj način država je stala na put ugovorenim brakovima koji su rezultat bilo kakve prinude.

Brak se mora zaključiti pred državnim organom, odnosno matičarem.

Naravno bračni drugovi u skladu sa njihovim verskim uverenjima mogu pored toga zaključiti brak pred  verskim poglavarima na primer : u crkvi, sinegogi, dzamiji itd.

Ali  važno je napomenuti brak koji zaključen SAMO  pred verskim poglavarima nije validan. On mora biti potvrđen pred državnim organima kako bi država imala evidenciju i sprečila da pojavu bigamije.

1. Pitanje da li je dozvoljeno da jedan supružnik bude u braku sa dve osobe?

Odgovor: Ne, bigamija je krivično delo.

U javnosti se ovo pitanje postavilo  kada se saznalo za brak Muftije Zukorlića koji je u skladu sa svojom verom zaključio još jedan brak. On je tvrdio da u Islamu, muškarac može da ima čak četiri žene.

Naime prema ustavnom poretku Republike Srbije, to nije dozvoljeno, bez obzira na razlučita verska uverenja nije moguće  da jedna osoba bude u braku sa više njih.

Muftija Zukorlić je prema zakonima države Srbije u samo jednom braku, a „brak“ sa drugom ili trećom ženom nije zakonit i ne predstavlja čak ni vanbračnu zajednicu.

U slučaju smrti, pravo nasleđivanja može imati samo zakonita prva žena, ostale nemaju nikakva prava.

Link ( Muftija i njegove žene)

Link paragraf lex Porodični zakon član  17.

• Pitanje: Da li je vanbračna zajednica u potpunosti izjednačena sa bračnom?

Odgovor: Jeste u svemu, osim nasleđivanja.

Vanbračna zajednica je izjednačena sa bračnom zajednicom što znači da imovina koja je stečena  zajedničkim radom u toku trajanja vanbračne zajednice života  je zajednička.

Deca iz vanbračne zajednice su izjednačena u svim pravima kao i bračna deca.

Vanbračni supružnici imaju pravo na izdržavanje isto kao i bračni.

Jedino gde NISU izjednačeni bračni i vanbračni partneri  jeste nasleđivanje.

U slučaju smrti bračnog druga, njegov supružnik nasleđuje po samom zakonu u prvom naslednom redu.

Kod vanbračne zajednice, u slučaju smrti vanbračnog druga, vanbračni supružnik nema pravo zakonskog nasleđivanja.

To ne znači da vanbračni supružnik ne može da nasledi na drugi način na primer putem testamenta ili ugovora o doživotnom izdržavanju, ali ne nasleđuje po sili zakona.

Link paragraf lex Porodični zakon član 4.

• Pitanje: Da li vanbračni supružnik ima pravo na porodičnu penziju?

Odgovor: Da, on može da nasledi penziju pod određenim uslovima.

Prema najnovijim izmena i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju vanbračni supružnik ima pravo da nasledi porodičnu penziju ako je bio u vanbračnoj zajednici života najmanje 3 godine ili ako sa umrlim osiguranikom ima zajedničko dete. Kako bi se sprečile razne zloupotrebe uvedeni su ovi uslovi, a postojanje vanbračne zajednice utvrđuje se u vanparničnom postupku.

• Pitanje da li su u Srbiji dozvoljeni gej brakovi?

Odgovor: Ne.

Prema Ustavu RS brak je izričito definisan kao zajednica muškarca i žene. To znači da nije moguće u Srbiji zaključiti gej brak, niti je moguće doneti takav zakon bez promene Ustava RS.

Ovo ne znači da LGBT zajednica ne može na drugi način da ostvari  svoja prava.

Nasleđivanje nije moguće na osnovu zakona, ali je dozvoljeno da se napiše testament, napravi ugovor o doživotnom izdržanju, ugovor o poklonu.

Takođe je moguće da LGBT partneri kupe nepokretnost kao suvlasnici, naš pravni sistem je bogat različitim rešenjima koji bi mogli da  pomognu da se prevaziđu određeni problemi.

Link Paragraf lex Porodični zakon član 3.

• Pitanje : Da li svako ima pravo na razvod?.

          Odgovor : Da.

Razvod kao i brak je pravo koje je dozvoljeno svima, i ne može ni na koji način da bude ograničeno.

Naš sud poznaje „razvod bez krivice“, što znači da bez obzira na razloge svako može da zatraži razvod braka i sud neće tražiti krivicu kod supružnika.

Na primer; potpuno je nebitno da li je bračni drug imao aferu i da li zbog toga želi da se razvede. Pravo na razvod imaju podjednako i supružnik koji je varao  kao i prevareni supružnik.

• Pitanje: Kako da se razvedem?

          Odgovor: Putem tužbe ili sporazumnim predlogom za razvod braka

Razvod braka je moguće ostvariti putem sporazumnog razvoda braka, kada oba supružnika žele da se razvedu i postigli su određeni dogovor u pogledu dece i imovine.

Ukoliko samo jedan supružnik želi da se razvede u tom slučaju piše se tužba za razvod braka.

Paragraf lex Porodični zakon član  40 i 41.

• Pitanje: Da li ima razlike između sporazumnog razvoda braka i tužbe za razvod braka

          Odgovor: Ne.

Sa stanovišta prava potpuno je svejedno da li će te postići sporazum o razvodu braka ili će to biti putem tužbe. U oba slučaja reč je o sudskom postupku i brak razvodi sud.

Kao što smo već pomenuli naš zakon poznaje „razvod bez krivice“, tako da je potpuno svejedno na koji način će te okončati vaš brak. U svakom slučaju ne postoje nikakve posledice niti je važno koji je supružnik  želeo razvod braka i iz kojih razloga.

• Pitanje: Da li moram da se pojavim na suđenju?

Odgovor: Ne, možete angažovati advokata da vas u potpunosti zastupa u toku celog postupka.

Mnogim supružnicima je neprijatno da se pojave na ročištu za razvod braka, žele da izbegnu kontakt sa drugim supružnikom, neki ne mogu da izađu sa posla ili imaju neke druge neodložene obaveze.  Bez obzira na razloge možete dati specijalno punomoćje advokatu da vas zastupa u celosti pred sudom i preuzme sve radnje u vašem najboljem interesu i na taj način izbeći pojavljivanje u sudu.

• Pitanje : Da li mogu da se razvedem u Srbiji ako živim u inostranstvu?

     Odgovor: Da.

Mnogi  našu državljeni koji žive i rade u inostranstvu postavljaju ovo pitanje, bez obzira na mesto prebivališta državljani Srbije uvek mogu da se razvedu u Srbiji. Razvod u Srbiji je mnogo povoljiniji i  u finasijskom smilslu, sudske takse su višestruko manje  i možete angažovati advokata putem specijalnog punomoćja da vas zastupa u celokupnom razvodu braka i nije neophodno ni  da dolaziti u Srbiju.

• Pitanje: Da li se dete uvek povereva majci na samostalno vršenje roditeljskog prava?

      Odgovor: Sud uvek vodi računa o najboljem interesu detata.

Naš porodični zakon nigde izričito ne govori da se maloletno dete povereva majci, naime on isključivo  kaže da sud treba da vodi isključivo o tome šta je u najboljem interesu detata. Kod nas postoji praksa suda da se maloletno dete obično dodeljuje majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Ali reč je samo o praksi ne o zakonskom rešenju, u poslednje vreme sudska praksa se menje i sve veći broj očeva zainteresovan je za samostalno vršenje roditeljskog prava.

Javnosti je poznat slučaj Severine i Milana Popovića, kada je sud dodelio samostalno starateljstvo ocu. U ovom konkretnom slučaju sud je odlučio da je u najboljem interesu detata da se o njemu brine otac. To naravno ne znači da je Severina izgubila dete kako su tabloidi pisali, reč je o tome da je dete povereno ocu na staranje, a majka ima pravo da ga redovno viđa i komunicira sa njim.

Ovakva praksa biće sve češća sa obzirom da veliki broj očeva pokazuje veću zainteresovanost nego ranije da brinu o deci, a ponekad je to u najboljem interesu detata.

Paragraf lex Porodični zakon član 6.