Poništenje testamenta predstavlja sudsko oduzimanje pravnih dejstva testamentu, prilikom čijeg se sastavljanja nisu bile ispunjene zakonske pretpostavke za njegovu punovažnost.
Poništenje treba razlikovati od opoziva; jer opoziv može da izvrši samo zaveštalac, a do poništenja testamenta dolazi sudskim putem po tužbi zainteresovanog lica.
Naš zakonodavac razlikuje apsolutno ništave i relativno ništave testamente.
Ovo razlikovanje je značajno zato što su pravne posledice njihovog poništaja drugačije.
Glavna razlika je pre svega u pogledu rokova zastarelosti, kod apsolutno ništavih testamenta moguće je podnošenje tužbe bez obzira na rok.
Znači zakonodavac kod apsolutno ništavih testamenata nije predvideo rok, a i krug lica koji mogu da podnesu zahtev za poništaj je znatno širi.
Pre svega sud po službenoj dužnosti mora da pazi na apsolutnu ništavost i svako zaintereesovano lice može da se pozove na nju.
Zakonodavac predviđa da je testament apsolutno ništav, ako je protivan javnom poretku, prinudnim propisima i dobrim običajima.
Tako razlikujemo dve kategorije apsolutno ništavih testamenta:
Nezakoniti testament u užem smislu čine odredbe u testamentu kojom se određuje:
1) naslednik svome nasledniku,
2) odredba kojom se zabranjuje nasledniku ili legataru da otuđe ostavljeno pravo,
3) odredba u testamentu kojom zaveštalac naslednicima zabranjuje ili ograničava deobu nasledstva.
Testament suprotan javnom poretku je onaj testament koji je u suprotnosti sa principima koji proističu iz celokupnostu pravnog poretka.
U pitanju su ustavni principi; specifična načela građanskog i naslednog prava kao i vanpravne vrednosti koje su uključene u pravo.
Na primer odrebe u testamentu gde zaveštalac kaže „ moj sin se mora oženiti Jovanom; ili ako se oženi ćerkom mog komšije neka mu se oduzme nasledstvo“ biće ništavne.
Pravni poredak ne dozvoljava da testament bude sredstvo pritiska na naslednike ili legatare da svoj porodični život urede po želji zaveštaoca.
Takav testament bi bio apsolutno ništav.
Razlozi za relativnu ništavost su nabrojani u zakonu:
Poništenje testamenta zbog mana volje može podneti samo zainteresovano lice koje ima pravni interes. Rok za podiizanje tužbe iznosi godinu dana od saznanja za rušljivost to je subjektivan rok. Ovaj rok ne može da teče pre proglašenja testamenta.
Obejektivan rok iznosi 10 godina prema savesnom licu, 20 godina prema nesavesnomlicu.
Rokovi su prekluzivni, kad istekne bilo koji od ovih rokova obejktivan ili subjektivni pravo na poništenje testamenta se gasi i dolazi do konvalidacije testmanta : rušljivi testament postaje punovažan.
Odsustvo aktivne testamentarne sposobnosti predstavlja razlog za rušljivost testamenta onda kad ga je sačinilo lice koje je starije od 15 g i koje je u vreme sačinjavanja testamenta bilo nesposobno za rasuđivanje, ali nije bilo u potpunosti lišeno poslovne sposobnosti.
Postoji subejktivni godinu i objektivni rok 10 g odnosno 20 g prema nesavesnom lcu.
Povreda forme je razlog za rušljivost testamenta.
U našem zakonu je tačno predviđeno koje forme testamenta postoje i one semoraju poštovati.
Subjektivni rok iznosi 1 godinu a objektivn rok 10 godina od proglašenja testamenta.
Testament se u praksi najčešće poništava zbog mana volje i nesposobnosti za rasuđivnje zaveštaoca.