Zaključen je u pismenoj formi pred nadležnim sudom i dopušten je od strane suda koji proizvodi propisana procesna sredstva.
Poravnanje može biti zaključeno pre pokretanja parničnih postupka – vansudsko poravnanje ili po pokretanju parničnog postupka – sudsko poravnanje.
Ako je zaključeno po pokretanju parničnog postupka onda predstavlja disponiranje tužbenim zahtevom. Poravnanje predstavlja procesnu smetnju za vođenje nove parnice između istih stranka o istom zahtevu.
Tokom celokupnog postupka parnični sud po službenoj dužnosti vodi računa o tome da li se vodi parnica o predmetu o kojem je ranije zaključeno sudsko poravnanje i u slučaju potvrdnog odgovora odbacuje tužbu. Kada se stranke poravnaju o zahtevu kondemnatorne prirode sudsko Poravnanje je izvršna isprava na osnovu koje se određuje prinudno izvršenje.
Poravnanje odnosno sporazum se može zaključiti i pre parničnog postupka i sve dok on traje. Može se zaključiti i u žalbenom postupku sve do pravnosnažnog okončanja spora. Za zaključenje poravnanja ako je u toku postupak po Žalbi nadležan je prvostepeni sud koji je doneo pobijanu odluku.
Za zaključenje vansudskog poravnanja ili sporazuma pre pokretanja parničnog postupka nadležan je javni beležnik osim ukoliko nije propisano posebnim zakon propisano da predmet mora da se rešava u posebnom vanparničnom postupku.
Vansudsko poravnanje odnosno sporazum između stranka sačinjava advokat a overava javni beležnik.
Sadržaj poravnjanja mora da bude u skladu sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.
Kada je reč o sudskom poravnanju zaključuju ga stranke u postupku odnosno tužilac i tuženi. Sudsko poravnanje ima obeležje formalnog ugovora i parnične radnje za koje je propisana pismena forma.
Ispunjenje propisane forme je neophodno, Ugovor o poravnanju mora biti unet u sudski zapisnik i moraju ga potpisati stranke. Poravnanje je zaključeno tek kad stranke po pročitanom zapisniku potpišu sudski zapisnik.
Uloga suda u toku parničnog postupka prilikom zaključenja Poravnanja je dvojaka.
Sud je ovlašćen da strankama ukaže na mogućnost zaključenja poravnanja, ali da time ne ugrožava slobodu stranaka.
Druga uloga je kontrolna. Sud ocenjuje da li je poravnanje u skladu sa odredbama ZPP-a. U slučaju da poravnanje nije u skladu sa Zakonom o parničnom postupku sud donosi rešenje kojim ga ne dozvoljava.
Protiv ovog rešenja je dozvoljena Žalba. Ukoliko sud prihvati poravnjanje sud ga unosi u zapisnik i na zahtev strana izdaje overen prepis u koji je uneto poravnanje.
Sudsko poravnanje može da se pobija tužbom, ono je ništavno ukoliko je zaključeno u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati. U tom slučaju postupak se nastavlja kao nije ni bilo zaključeno.