U srpskom zakonodavstvu postoji više privremenih mera zabrane prilaska koje uređuju različiti zakoni.
Jedna vrsta privremenih mera uređena je Porodičnim zakonom.
ZAŠTITA OD NASILJA U PORODICI
Porodično nasilje se definiše kao svako ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.
Naš Porodični zakon naročito izdvaja sledeće situacije: nanošenje ili pokušaj nanošenja telesnih povreda, izazivanje straha pretnjom ubistvom ili nanošenja telesnih povreda članu porodice ili njemu bliskom licu, prisiljavanje na seksualni odnos, ograničenje slobode kretanja, vređanje kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.
Kako bi zaštitio žrtvu nasilja u ovom slučaju predviđeno je donošenje prevremenih mera zaštite od nasilja u porodici.
One mogu da podrazumevaju izdavanje privremene mere za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće bez obzira na pravo svojine ili zakupa nepokretnosti, kao i izdavanje naloga za useljenje ako je npr. žrtva porodičnog nasilja bila izbačena iz porodičnog doma. Kao i privremena mera zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti, privremena mera zabrana pristupa oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice, kao i privremena mera zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Ovde se zaštita ostvaruje u parničnom postupku, žrtva nasilja pokreće tužbu za zaštitu od nasilja u porodici i traži izdavanje privremene mere.
Postupak je hitan; u zakonu je predviđeno da se prvo ročište zakazuje u roku od 8 dana od dana podnošenja tužbe kao da se o Žalbi odlučuje u roku od 15 dana od dana prijema Žalbe.
Privremena mera kod zaštite od nasilja u porodici donosi sud Rešenjem i ona odmah deluje. Žalba na privremenu meru ne zadržava njeno izvršenje.
Privremena mera može da se traži i u postupku za razvod braka, uobičajeno je da ukoliko je bilo nasilja u porodicu uz tužbu za razvod braka traži i izdavanje hitne privremene mere.
Privremena mera važi najviše godinu dana, sa mogućnošću njenog produženja.
Ukoliko tuženi prekrši privremenu meru; u krivičnom zakoniku predviđena je sankcija od 3 meseca do 3 godine zatvora i obavezna novčana kazna u zavisnosti od štetnih posledica koje su nastupile.
HITNA PRIVREMENA MERA
Ova hitna privremena mera se donosi u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici i ona je doneta u skladu sa preporukama Istambulske konvencije. Potiče iz anglosaksonske prakse i specifična je po tome što se izdaje odmah i to od strane policijskog službenika.
Svako je obavezan da prijavi nasilje u porodici. Policijski službenik je dužan da izađe na lice mesta gde se dogodio incident i on ima mogućnost da izda hitnu privremenu meru zabrane prilaska nasilniku. Policijski službenik procenjuje faktore rizika: da li postoji opasnost od nasilja, da li se žrtva plaši, da li ima vatreno oružje, da li nasilnik boluje od nekih psihičkih bolesti ili zloupotrebljava psihoaktivne supstance, da li postoji spor oko starateljstva itd.
Ova privremena mera zabrane prilaska se izdaje osim u slučaju porodičnog nasilja i kod krivičnih dela: proganjanje, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom itd.
Ukoliko utvrdi da postoje faktori rizika privremena mera se izriče na 48 časova, i nasilnik se udaljava iz porodičnog doma. Nakon toga nadležni javni tužilac može da traži produženje privremene mere zabrane prilaska na trajanje od 30 dana. Sud odlučuje o tome da li će da usvoji zahtev javnog tužioca ukoliko usvoji donosi privremenu meru zabrane prilaska, na koju okrivljeni ima pravo na Žalbu.
Ukoliko nasilnik prekrši ovu hitnu privremenu meru zabrane prilaska odgovaraće Prekršajnom sudu.
Prekršajni sud će da ceni okolnosti pod kojima je prekršena Privremena mera i lice koje je prekršilo privremenu meru može da bude kažnjeno kaznom od 60 dana zatvora.
Ponekad se u našoj sudskoj praksi desi da Prekršajni sud proceni da nisu nastupile štetne posledice pa ublaži krivičnu sankciju i obaveže osumnjičenog da plati novčanu kaznu.
Nakon isteka roka od 30 dana, žrtva nasilja može preko advokata sama da traži zaštitu u parničnom postupku i dobije Privremenu meru zabrane prilaska koja će da traje godinu dana ili javni tužilac može da pokrene krivično gonjenje za krivično delo nasilje u porodici.
Ukoliko javni tužilac ne pokrene postupak za krivično delo nasilje u porodici, žrtva nasilja može da se obrati advokatu i pokrene sama parnični postupak.
Porodični zakon i Krivični zakonik različito definišu nasilje u porodici; te ako javni tužilac ne smatra da je došlo do nasilja u porodici u skladu sa Krivičnim zakonikom, to ne znači da nije bilo nasilja u porodicu prema Porodičnom zakonu.
Ovo zakonsko rešenje je dobro; zato što omogućava žrtvi nasilja da sama potraži zaštitu od suda i u slučajevima kada je nasilje manjeg intenziteta i ne zahteva krivično gonjenje.
Ukoliko javni tužilac pokrene krivično gonjenje za krivično delo nasilje u porodici i u tom slučaju sud može da donese meru bezbednosti zabrana prilaska žrtvi koja može da traje najmanje 6 meseci a najduže 3 godine i najčešće se izriče uz uslovnu osudu.
O svemu ovome razgovarali smo u emisiji Mi danas na K1 televiziji koju možete pogledati na sledećem linku youtube-a Ko kontroliše poštovanje mere zabrane prilaska? | Vesna Stanojević i Tamara Radojčić | Mi danas
